subotu, 20. marta, fudbaleri Vojvodine će put stare prestonice Srpske despotovine, Smedereva, gradu poznatom po tvrđavi (“Tvrđava“ je i ime stadiona na kome će “Lale“ i “Oklopnici“ ukrstiti koplja) koju je podigao despot Đurađ Branković, koja je u godini svoje izgradnje, daleke 1430-e, predstavljala najveću ravničarsku tvrđavu u Evropi. Do njega ekspedicija Vojvodine može i najlepšom rekom – Dunavom, ali jedno je sigurno – u Smederecvo oni NE SMEJU na izlet, već po bodove koji bi MNOGO značili na sticanju samopouzdanja pred ono što sledi – obračun sa dve ekipe iz Beograda koje su na tabeli ispred nas, a kao uvertira za, nadamo se, veliki dvoboj sa jednom od njih u polufinalu Kup takmičenja.

Klub kome u subotu (15 h) idemo na noge (osnovan 6. maja 1924. godine od strane “Srpskog akcionarskog rudarsko-topioničarsko-indrustrijskog društva“ (Sartid), na predlog inženjera Ernesta Radlinskog), za razliku od našeg, ima u vlasništvo pehar pobednika tog takmičenja (maj 2003. godine), a i ove sezone, na Karađorđu u jesenjem delu, bili su prvi tim koji nam je “otkinuo“ bodove i najavio crnu seriju, u koju smo nakon toga “upali“. Subotnja pobeda nad njima, nakon prošlonedeljnog prvenca na klupi Milana Đuričića, mogla bi predstavljati i najavu naše namere da u maju ove godine mi taj isti pehar donesemo u vitrine našeg Sportskog Centra.

Pred meč, kako to i dolikuje, baš u njemu, u SC “Vujadin Boškov“ u Veterniku, predstavnicima sedme sile, obratili su se šef struke Milan Đuričić i igrači koji od ove sezone brane bokove na terenu – Miroslav Vulićević od letos i Dušan Nestorović od zimus. Sva trojica se slažu da nas očekuje težak meč, vrlo dobar rival, ali da ako svako pruži svoj maksimum, tri boda sigurno putuju u Novi Sad.

Đuričić je naglasio da je na prošloj utakmici protiv Čukaričkog učinjen korak napred, ali da će ova utakmica predstavljati pravi test i pravu proveru za njegove igrače. “Idemo da radimo 90 minuta da bi pobedili“ dodao je, uz napomenu da kolektivnom i agresivnom igrom, uz ogromnu dozu samopoštovanja, mi i možemo očekivati prvu trojku sa gostovanja, posle četiri utakmice na strani sa kojih u Novi Sad donesmo samo jedan jedini bod.

U samoj osamnaestorici, pa i startnih 11, treba očekivati po neku promenu – rezervisti će platiti zasluženi danak sramotnom izdanju protiv temerinske Sloge, pa mnogi i neće sa ekipom na put. “Mene je, lično, u nekim trenucima te utakmice bilo sramota da budem pored terena. Ako ja FK Vojvodinu doživljavam kao vodeći klub u državi, onda i igrači moraju da shvate da je FK Vojvodina velika obaveza i odgovornost i za njih. Po tom pitanju, nikakvog spora više ne sme da bude – IME FK VOJVODINE VIŠE NIKO NE SME DA TRAĆI. Pošto sam od nekih dobio vrlo jasnu poruku, njihovim nezalaganjem na toj utakmici, na meni je da tu poruku pročitam i na istu odgovorim. Neki igrači će biti opomenuti tako što neće ni biti na spisku onih koji će putovati u Smederevo“ – završio je Đumi.

Jedan od ljubimaca navijača i simpatizera Vojvodine (a taj status je stekao vrlo poštenim obavezama na terenu tokom čitave sezone), Miroslav Vulićević, dodao je da će ovo biti treći meč sa Smederevcima ove sezone (po jedan u prvenstvu i kupu) i da su oba do sada odigrana bili teški i neizvesni, pa da isti takav očekuje i sutra. “Iako domaćini imaju vrlo iskusan igrački kadar, naše je da uočimo i iskoristimo njihove slabosti i mane, pa da uz naš maksimalan pristup tokom svih 90 minuta i dođemo do pobede“, završio je Vule.

Nestorović je rekao da očekuje da će oba tima biti vrlo motivisana da se pokažu u najboljem svetlu, da momci koji budu sutra istrčali u crveno-belom dresu moraju dokazati kvalitet na terenu i da se svaki dogovor sa šefom struke iz svlačionice mora ispoštovati. “Ako ponovimo igru kao protiv Čukaričkog, ne sumnjam da ćemo i na ovom meču zabeležiti trijumf“, konstatovao je momak od koga još očekujemo da pokaže ono zbog čega je i doveden u zimskom prelaznom roku, uz zapažanje da je poslednji meč odigrao solidno, što bi i mogla da bude najava toga.

Zadatak koji, u subotu u periodu od 15-17h, treba obaviti je jasan – razoružati “Oklopnike“ i osvojiti “Tvrđavu“ (sreća po naše ljubimce pa ne treba i kakvog zmaja ubijati i spašavati devojku). Da bi se to učinilo, mi moramo pokazati razjarenost i požudu za bodovima, ali i mudrost da do njih i stignemo. Momci koji obuku nama najdraži dres, treba da urade sve suprotno nego na Banjici, u Kruševcu i Kragujevcu, kako bi se u “groznici subotnje večeri“ i mi radovali. Da li su oni kadri da to i učine – saznaćemo sutra! Samo hrabro!